Сируп пулмо-комплекс, 200мл
Опис
Намена
Препоручује се за:
- искашљавање
- бронхитис
- инфекције дисајних путева
- лош имунитет
- реконвалесценцију
Не препоручује се код:
- алергије на било који састојак сирупа
- дијабетеса
Састав:
Састав: млади изданци бора (Turiones pini), цвет багрема (Robiniae pseudoacaciae flos), цвет јагорчевине (Primulae flos), цвет зове (Sambuci flos), херба мајкине душице (Serpylli herba), херба плућњака (Pulmonariae herba), цвет подбела (Farfarae flos), херба исопа (Hyssopi herba), цвет липе (Tiliae flos), вода, шећер и мед.
Бор је четинар, распрострањен у шумским подручјима умереног појаса. Од давнина се користи у народној медицини у лечењу дисајних органа. Делује благотворно на искашљавање, користи се за лечење астме, бронхитиса, прехладе. Јача имунитет, побољшава варење, ублажава дијареју. Изражена антиинфламаторна и антиреуматична својства сврставају бор у природни лек за лечење реуматских обољења (артритис, гихт). Побољшава циркулацију и ублажава отоке око зглобова.
Багрем је листопадно дрво. Кора и плод садрже токсичне састојке, док је цвет багрема изузетно лековит. Посебно се користи у пчеларству, као медоносна биљка. У фитотерапији багрем се користи углавном као експекторанс – за подстицање и убрзање уклањања бронхијалне слузи из дисајних путева, тј. помаже искашљавање код инфекција дисајних путева. Активне супстанце цвета багрема погодне су и за неутрализацију желудачне киселине. Делује и као благи лаксатив и диуретик.
Јагорчевина настањује сунчане, суве брдске и планинске ливаде, пашњаке, ретке шуме и пропланке. Једна је од првих пролећних биљака, необично значајна, јер лечи разне упалне процесе, разређује бронхијалну слуз, ублажава кашаљ и грипозне симптоме. Осим тога, делује и на чишћење крви и излучивање из организма свих отровних супстанце које утичу на стварање болести гихта и реуматизма. Изванредно утиче на кардиоваскуларни систем. Ублажава мигрену и главобоље, представља нешкодљиво ефикасно средство за спавање.
Зова је вишегодишњи, листопадни жбун или ниско дрво висине до 7м, који воли влажна, запуштена и топла места. Код нас скоро да нема региона где зова не расте. У лековите сврхе користе се сви њени делови, а понајвише цвет, који због свог састава има вишеструку примену. Као средство које поспешује јако знојење, зова се са успехом примењује код прехладе, бронхитиса, кашља, грипа, почетне упале плућа, астме и код свих реуматичних обољења код којих се интензивним знојењем треба постићи излучивање супстанци које су узроковале болест. Користи се и за јаче излучивање мокраће и лакше искашљавање; омекшава кожу и делује против упала.
Мајкина душица је низак полужбун који расте свуда на сунчаним местима, ливадама и сувим шумским пропланцима. Највише се користи у лечењу инфекција горњих респираторних путева, нарочито бронхитиса. Веома је добро средство које размекшава бронхијалну слуз и помаже њеном избацивању. Сматра се да својим јаким антисептичким дејством може зауставити развој многих патогених клица. Још се употребљава против надимања, за боље варење хране, против пролива и цревних паразита, главобоље и несанице. Споља се користи за масажу код реуматских болова.
Плућњак расте у светлим планинским шумама, често уз потоке или близу извора. То је трајна зељаста биљка, висока до 30цм. Само њено име говори нам да је то биљка која пре свега делује на органе за дисање. Примењује се код инфекција дисајних путева за лакше искашљавање. Подстиче знојење, благи је диуретик и антидијароик.
Подбел је вишегодишња зељаста биљка. Њен латински назив (Tussilago farfara) потиче од речи tussis (кашаљ), што упућује на основну примену ове биљке у фитотерапији. Она се од давнина користи за лечење бронхитиса, астме, промуклости, емфизема и упале плућа. Улази у састав свих сложених плућних чајева и сирупа. Поред тога што раствара слуз и олакшава искашљавање, стимулише знојење, шири бронхије и делује на инфекције дисајних путева.
Исоп је ароматични, вишегодишњи жбунић разгранатог стабла, висине до 70см. То је цењена лековита, зачинска, мирисна и медоносна биљка. Пријатан је и безопасан лек за лечење дисајних и пробавних органа, највише за бронхитис, астму и сметње у желуцу и цревима. Помаже против реуме, има антивирусно дејство. Осим у медицини, доста се користи као зачин у кулинарству и козметичкој индустрији.
Липа је листопадно дрво густе крошње која расте у целој Европи по брдским шумама. Липу треба брати заједно са приперком, чим почне да цвета, док прецветала липа нема никаква лековита својства. Користи се за презнојавање, лечење прехлада, кашља, бронхитиса и вирусних инфекција праћених температуром. Такође утиче на излучивање мокраће, потпомаже варење, ублажава грчеве и болове у стомаку, благотворно делује на ране и опекотине. Помаже код напетости и несанице изазване нервозом.
Начин употребе:
Начин употребе:
Одрасли – једна супена кашика 3 пута дневно;
Деца – једна кафена кашичица 3 пута дневно.
Начин чувања:
Чувати у оригиналном паковању, заштићено од светлости и влаге, на температури до 25ºC. После првог отварања, добро затворену амбалажу држати у фрижидеру.