Опис
Намена
Препоручује се за:
- стрес
- депресију
- нервозу
- предменструални синдром (ПМС)
- анксиозност у менопаузи
- несаницу
Не препоручује се код:
- алергије на полен или било који састојак препарата
- трудноће и дојења
Састав:
Састав: Валеријана (Valeriana officinalis), матичњак (Melissa officinalis), лаванда (Lavandula officinalis), нана (Mentha piperita), босиљак (Ocimum basilicum), слатка папрат (Polypodiumvulgare), кантарион (Hipericum perforatum), љубичица (Viola odorata), мајчина душица (Thymus serpyllum), верем трава (Calamintha officinalis), јагорчевина (Primula veris), добричица (Glechoma hederacea), липа (Tilia cordata), хмељ (Humulus lupulus), етил алкохол 60% v/v.
Валеријана је вишегодишња, зељаста биљка која расте у полусеновитим шумама и на ливадама са више влаге, на надморској висини до 2000 м. У фитотерапији користи се осушен корен ове биљке. Делује на габа неуротрансмитере (супстанце које регулишу пренос електричних сигнала између самих нервних ћелија, као и између нервних и ефекторских ћелија), повећањем њихове концентрације између нервних ћелија. Због тога се највише користи као седатив – против узнемирености, напетости, страха, раздражљивости и несанице. Употреба валеријане се не препоручује током трудноће и дојења. Може да потенцира већ постојећу терапију седативима.
Матичњак делује на више органа, захваљујући свом веома сложеном саставу. Главни му је састојак скупоцено етарско уље, изванредно пријатног мириса. Матичњак је пре свега веома цењено средство у лечењу свих депресивних стања. Осим тога, користи се у лечењу мигрене, несанице и у стањима премора услед прекомерног интелектуалног рада. Благотворно делује на систем органа за варење тиме што смањује болове и грчеве у стомаку, помаже код надимања и пролива. Такође благотворно делује на јачање срчаног мишића, па даје добре резултате код ангине пекторис и убрзаног пулса.
Лаванда је дуговечан разгранат грм пријатно ароматичног мириса. Примењује се код мигрене, вртоглавице, несанице, умирује грчеве и појачава излучивање мокраће. Добро је средство против надражаја у душнику, стезања у бронхијама и делује умирујуће у случају грипа и бронхитиса. Доста се користи у козметици и за израду парфема, а састојак је и многих сапуна и купки за негу осетљиве коже. Представља природни инсектицид који одгони мољце. Уље лаванде или кесице са осушеним цветом лепше миришу од нафталина, а имају подједнако успешно дејство.
Мента или питома нана садржи велику количину активних лековитих материја. У листу има највише етарског уља, карактеристичног пријатног мириса, који освежава и хлади, због присуства ментола. Управо ментол убрзава циркулацију крви, па се користи за масажу код назеба, неуралгије и реуматизма. Лековитост нане највише се испољава код гасторинтестиналних тегоба (гастритиса, надимања, лошег варења). Помаже код несанице и делује као благ и нешкодљив седатив.
Босиљак је вишегодишња зељаста биљка веома пријатног, умирујућег мириса. У народној медицини користи се против надимања, гасова, мучнине и других сметњи у варењу. Подстиче лактацију, тако да помаже мајкама које не могу да доје своју децу. Ублажава менструалне тегобе и регулише нередовне менструације. Етарско уље које се налази у босиљку има изразито антисептичко дејство, због чега се ова биљка користи као природни антибиотик и антимикотик. Побољшава излучивање мокраће из организма. Посебно је делотворно умирујуће дејство босиљка. Користи се као природни лек против нервозе и несанице, који осим што опушта, побољшава расположење.
Слатка папрат је трајна зељаста биљка која расте на сеновитим местима, у шумама, на стенама обраслим маховином, пањевима и старим зидовима. Упоребљава се ризом који благотворно делује на проблеме дигестивног тракта, тако што побољшава апетит, стимулише рад жучи и цревне перисталтике. Осим тога, олакшава искашљавање, помаже код астме и промуклости. Активне супстанце слатке папарати благотворно делују на лакша депресивна стања и утичу на боље расположење.
Кантарион је дуговечна зељаста и коровска биљка која самоникло расте у најразличитијим условима и има широк спектар деловања. Користи се за лечење чира на желуцу. Затеже површину слузокоже или повређене коже, обнавља ткиво, сужава крвне судове, делује против грчева и реуме, стимулише излучивање мокраће. Познато је и његово антисептичко деловање. Користи се код лакших депресија, раздражљивости, нервозе, немира, као и за анксиозност у менопаузи. Током терапије треба избегавати сунчање, пошто хиперицин из кантариона може изазвати фотосензибилитет.
Љубичица је мирисна вишегодишња биљка која расте на чистинама, међу грмљем, по сеновитим местима уз рубове шума. Има пријатан, веома познат и карактеристичан мирис, који се приликом сушења цвета готово сасвим губи. Умирујуће деловање љубичице чини је подесном за лечење депресије, главобоље и несанице. Такође је одлично средство за искашљавање, па се користи код инфекција дисајних путева.
Мајкина душица је низак полужбун који расте свуда на сунчаним местима, ливадама и сувим шумским пропланцима. Највише се користи у лечењу инфекција горњих респираторних путева, нарочито бронхитиса. Веома је добро средство које размекшава бронхијалну слуз и помаже њеном избацивању. Сматра се да својим јаким антисептичким дејством може зауставити развој многих патогених клица. Још се употребљава против надимања, за боље варење хране, против пролива и цревних паразита, главобоље и несанице. Споља се користи за масажу код реуматских болова.
Верем трава је зељаста биљка која расте уз реке и потоке. Изразито делује као антидепресив, против туге и меланхолије. Осим тога, побољшава концентрацију и памћење.
Јагорчевина настањује сунчане, суве брдске и планинске ливаде, пашњаке, ретке шуме и пропланке. Једна је од првих пролећних биљака, необично значајна, јер лечи разне упалне процесе, разређује бронхијалну слуз, ублажава кашаљ и грипозне симптоме. Осим тога, делује и на чишћење крви и излучивање из организма свих отровних супстанце које утичу на стварање болести гихта и реуматизма. Изванредно утиче на кардиоваскуларни систем. Ублажава мигрену и главобоље, представља нешкодљиво ефикасно средство за спавање.
Добричица је зељаста вишегодишња биљка. Њена лековитост се огледа у благотворном утицају на дисајне органе и бубреге. Користи се за регулацију шећера у крви, стимулацију лучења жучи, ублажавање болова и јачање организма. Нарочито је познато њено умирујуће дејство.
Липа је листопадно дрво густе крошње која расте у целој Европи по брдским шумама. Липу треба брати заједно са приперком, чим почне да цвета, док прецветала липа нема никаква лековита својства. Користи се за презнојавање, лечење прехлада, кашља, бронхитиса и вирусних инфекција праћених температуром. Такође утиче на излучивање мокраће, потпомаже варење, ублажава грчеве и болове у стомаку, благотворно делује на ране и опекотине. Помаже код напетости и несанице изазване нервозом.
Хмељ је вишегодишња, дводома зељаста пењачица чије су гране и стабљика обрасле кратким крутим длакама, које служе да се биљка причврсти и обавије. Лековита својства имају шишарке женских јединки. Користи се против неуралгије, несанице, напетости и узнемирености, а такође и као горко ароматично средство које стимулише рад дигестивног тракта.
Начин употребе:
Начин употребе:
За смирење: 20 капи у чаши воде или млаког чаја, три пута дневно, пре јела.
Против несанице: 50 капи у чаши воде пре спавања. Након месец дана употребе, направити паузу од недељу дана.
Начин чувања:
На собној температури. Не излагати директној сунчевој светлости. Пре употребе промућкати бочицу.